Kolima u Bugarsku – put do Nesebra i Zlatnih pjaska sa SAT patrolom

Ako planirate kolima u Bugarsku po prvi put, nema bolje edukacije od video tutorijala SAT patrole čiji je autor Mirko Alvirović. Međutim, ako nemate internet u romingu, teško je pratiti detalje o kojima Alvirović priča, pa mi smo izdvojili one najvažnije, prilagodili ih štampanju, i nadopunili ih aktuelnim informacijiam. Verujemo da će ovo biti idelan vodič kroz Bugarsku.

Kroz Srbiju do graničnog prelaza Gradina nećemo analizirati putovanje. Tu nema ničeg intrigantnog, za 4-5 sati iz Beograda vi dolazite do graničnog prelaza Srbije sa Bugarskom – Gradina. Van sezone, gužva je manja od 30 minuta, a u sezoni, sve zavisi, pa na ovom linku su telefoni koje treba okrenuti za konkretnu konsultaciju zadržavanja.

Na 318. kilometru od Beograda, a na samo 2 km od granice Bugarske, možete svratiti do odmorišta, tačnije do restorana Hepi star. Ovaj restoran mnogi preporučuju, jer je vrlo uredno, ukupan ambijent je vrlo prijatan, a ono što je bitno je da je parking veliki i čist, a toalet takođe ne zaostaje, što svim putnicima uvek znači. Ono po čemu je restoran prepoznatljiv je dobra domaća kuhinja i srpski specijaliteti. Kažu da retko ko krene ka Bugarskoj, a ne svrati ovde. Cene su pristupačne, a u to se i sami možete uveriti.


Kada krenete iz restorana ka granici, nastavlja se autoput i česte su ogromne kolone, a to mogu da budu veliki kamioni i šleperi, te slobodno ih možete zaobići da ne biste bezveze čekali. Dok se vozi pored kamiona, treba dobro pripaziti na vozače koji se slobodno šetaju po putu, čekajući da pređu granicu.

Pred samu granicu nalazi se OMV pumpa gde se na poslednjem mestu u Srbiji može sipati gorivo. Nakon 1.5 km dolazi se i do granice. Od Beograda granica sa Bugarskom na Gradini je na tačno 320, a od Niša 112 km. Na granicama nema gužve, ali su one moguće u špicevima, pa treba računati i na neko zadržavanje. Za sam prelazak formalnosti su vrlo jednostavne, od ličnih dokumenata potreban je pasoš, a potrebna su i naravno dokumenta za automobil, a ako se vozilo koristi od druge osobe onda je potrebno ovlašćenje za korišćenje tuđeg automobila. Za decu je potreban pasoš, a ako se potuje sa tuđom decom u Bugarsku, onda je takođe potrebno ovlašćenje njihovih roditelja. Što se carinske formalnosti tiče, procedura je prilično jednostavna, a pravila su da ako nosite neku skuplju tehniku treba istu da prijavite, kako ne biste imali problema kada budete izlazili iz Bugarske. U praksi ovo znači da lap topovi i digitalni aparati se ne prijavljuju, ali ako imate neke profesionalne kamere od više hiljada eura, red bi bilo otkloniti svaku sumnju.

Još jedna stvar koju treba zapamtiti je da ne treba zelena karta, tj. međunarodna polisa osiguranja, ali je zato potrebna vinjeta (umesto klasičnog plaćanja putarine na autoputu) a najbolje ju je kupiti na pumpama.

Kad uđete u Bugarsku, uglavnom svi turisti i oni koji prolaze samo kroz Bugarsku kupuju već na prvoj pumpi vinjetu, te da ne biste čekali redove, produžite dalje jer ćete nakon te, ubrzo nabasati na još dve pumpe. Naša napomena je da ni u kom slučaju ne ulazite u Bugarsku bez vinjete. Postojala je uigrana kombinacija nemanja sitnog novca na pumpi sa kaznama policajaca, pa savet je da uvek imate sitne levove.

Malo nakon granice nailazi se na znak o dozvoljenim brzinama na putevima Bugarske: ograničenje brzine u naselju je 50km/h, van naselja 90km/h, a na autoputu dozvoljena brzina je do 140km/h.

Trebalo bi novac zameniti odmah po ulasku u zemlju, iako je kurs fiksni 1.95 leva za 1 evro, a taj kurs se kasnije teško dobija, uglavnom je od 1.8 do 1.92. Savet svima je da, kad god je moguće novac treba promeniti u banci ili u menjačnici koju vodiči preporučuju. Uvek prvo pitajte za cenu, pa onda radite exchange.

Što se tiče cena goriva u Bugarskoj one su:
- BMB 2.55-2.6 leva;
- Evrodizel 2.64-2.68 leva;
- TNG 1.18-1.24 leva.

Nastavite sa čitanjem

1 vote, 10.00 avg. rating (97% score)

Spoj tradicionalnog i modernog – drugo lice Bugarske

Domovina najstarijeg praistorijskog grada u Evropi, čija je prestonica Sofija danas poznata kao drugi, još uvek postojeći najstariji grad u Evropi, je prepuna kontradiktornosti i različitosti koje zajedno daju prelepu, pomalo skrivenu i dobro čuvanu sliku Bugarske.

S obzirom na to da Bugarska izlazi na Crno more, koje takođe ima svoju dugu istoriju uz teoriju da je ono nekada bilo veliko slatkovodno jezero, a što potkrepljuje i nizak salinitet Crnog mora, Bugarska je u modernom vremenu imala šansu da doživi svoj razvoj i procvat zahvaljujući letnjem tj. morskom turizmu, ali i veoma kvalitetnom i konkurentnom zimskom turizmu na planinskim centrima.

Pored toga Bugari su jak akcenat sve vreme usmeravali u etno turizam. Zanimljiv je iskorak koji je na ovom vidu turizma uradila Bugarska, tj. koliko još uvek kaskamo po ovim parametrom za zemljom kojoj smo više od pet decenija bili zapad.

To urođeno gostoprimstvo je posebno dragocen resurs, a uz ukuse bugarske kuhinje i patine balkanskog melosa može se osetiti da se i njihova tradicija sučeljavala kroz klance opasnosti sa skoro identičnim izazovima kao i srednjevekovna istorija Srbije. Nastavite sa čitanjem

3 votes, 10.00 avg. rating (98% score)

Bugarski jezik

Bugarski jezik spada u grupu slovenskih jezika. Bugari su sa hrišćanstvom primili staroslovenski kao književni jezik koji se kasnije razvijao kao srednjobugarski (bugarska redakcija), da bi u doba nacionalnog preporoda (XVIII do XIX vek) formirao savremeni bugarski jezik na narodnoj osnovici (istočno bugarski govori).  Nastavite sa čitanjem

1 vote, 10.00 avg. rating (97% score)

Bugarska umetnost

Vodili smo vas kroz riznice bugarske umetnosti, a sada u jednom kratkom članku objedinili bi najveća remek dela ove balkanske države.

Bugarska umetnost se formirala u periodu od IX do XI veka na osnovama paganske i starohrišćanske tradicije pod dvostrukim uticajem Istoka i Vizantije. Iz tog perioda prvog bugarskog carstva (865-1018) poznati su takozvani Madarski konjanik, crkve i palate u Preslavu i Pliski.

Madarski-konjanik

Madarski-konjanik

Nastavite sa čitanjem

1 vote, 10.00 avg. rating (97% score)

Šoping centar Paradise (Raj) u Sofiji

Šoping je sastavni deo upoznavanja jednog grada. Posle obilaska sijaset znamenitosti, atrakcija i posebnosti Sofije red je bio oprobati sreću sa popustima omiljenih brendova u šoping molu. Sofija se može pohvaliti većim brojem šoping molova. Pisali smo o Serdici, a sada vas vodimo u Paradiso ili drugim rečima “Raj šopinga u Bugarskoj“.

Par slika i video klip sa lica mesta,

Paradise Sofija

Šoping u Raju :)

Nastavite sa čitanjem

1 vote, 10.00 avg. rating (97% score)