Издвојени чланак

Bugarska letovališta za 2017

U prošlom periodu dotakli smo posebnim pričama i reportažama većinu letovališta u Bugarskoj. Detaljno smo opisali plaže, zanimljivosti, kulturne posebnosti, ali i one hedonističke poput restorana, diskoteka i tako redom. Takođe smo dali preporuku hotela, apartmana i vila sa opsegom cena koje važe za konkretnu oblast.

Ali idemo korak dalje. Na ovoj strani sistematizovaćemo sve crnomorske destinacije za letovanje u Bugarskoj. Za onog ko po prvi put letuje u Bugarskoj, evo prioriteta za sezonu 2017:

Sunčev breg

Sunčev breg

1. Ako želite vibrantno letovanje, onda je Sunčev Breg odličan izbor za upoznavanje sa bugarskom rivijerom. Hiljade hotela, sa jednom i više zvezdica ukazaće vam gostoprimstvo. U Sunčev breg možete i preko većine turističkih agencija, budući da margine agencija nisu visoke, jer konkurencija je velika, a  ovo nije ekskluzivna destinacija. Ako se odlučite za Sunčev breg, naša preporuka je da pronađete smeštaj u delu uz Nesebar, pa odna kombinujete izlazak u dva mesta po ceni jednog. Ono što je jako važno vreme na Sunčevom bregu može da po nekad bude vetrovito, te zato je dobro da se povremeno poseti  dugoročna, ali i po satima vremenska prognoza Sunčev breg.


Plaža u Nesebru

Plaža u Nesebru

2. Izbor broj dva je drevni Nesebar. Činjenica da se Nesebar sa svojim starim gradskim jezgrom nalazi na UNESCO-voj listi Bugarske kvalifikuje ga kao posebnog. Odličan je izbor za porodično letovanje. Stari deo grada je autentično mio, a novi deo Nesebra nudi sve vrste smeštaja. Naš savet je da nikad ne idete bez ugovorenog smeštaja. U špicu sezone velika je pomama za Nesebrom, pa planirajte unapred rezervaciju. Dve prelepe plaže i dnevne žurke na pesku poseban su gušt i za one neuparene.

Zlatni pjasci

Zlatni pjasci

3. Zlatni pjasci su sigurno najelitniji deo bugarskog crnomorja, ali i najskuplji. Ovde postoje hoteli i sa šest zvezdica koji koštaju i preko 100 Eura po noćenju po osobi. Plaža je očaravajuće zlatna,
a sve aktivnosti od skijanja na vodi do letenja balonom su moguće. Ogroman izbor restorana, sa stotinama performera koji počinju svoj nastup u suton ostaće vam u sećanju. Pored bioskopa, diskoteka, imate repliku Ajfelove kule, opasan luna i aqua park i sve što se poželeti može. Bazeni uz hotele na raspolaganju su po dnevnoj karti i turistima koji ne odsedaju u tom hotelu. Naš savet je da gde god letujete, bar jedan dan posetite Zlatnim pjascima.

4. Varnu do sada nismo prezentovali, ali nećete pogrešiti ako je odredite kao svoju buduću destinaciju. Varna je drugi po veličini grad Bugarske, ogromna luka i kao takva zanimljiva je po većoj fluktuaciji gostiju. Imate na raspolaganju nekoliko gradskih plaža, a na nešto više od 10 kilometara stižete i do gore opisanih Zlatnih pjasaka. Po pravilu smeštaj je jeftiniji u Varni nego na ostalim letovalištima.

Sozopol

Sozopol

5. Sozopol ili Apolonija Crnog mora je jedno od standardno odredište za upoznavanje duše crnomorskog primorja. Ni veliko ni malo, što bi stari Grci rekli po meri čoveka. Sozopol je idealan za zaljubljene parove koji odišu za romantičnim mestima. Simbol grada je sidro, pa razmislite simboliku ovog znaka. Muzeji i poklonički turizam su posebna poslastica. Na plažama ume da bude gužva, ali ljudi su gostoljubivi, prijatni i opušteni. Čuvena srpska skara postoji na više mesta, pa ako vam dosadi šopska i tarator salata imate domaći roštilj u izobilju.

Albena

Albena

6. Albena je odličan izbor ako volite letovanje u većem hotelu u potpunoj organizaciji turističke agencije. Ovo je jedna od skupljih destinacija, a budući da je na severu vaše komšije biće Rusi,
Belorusi, Ukrajnci i Nemci, a retko Srbi. Ako želite da pobegnete od sugrađana, Albena je odličan potez. Ogromna plaža, podseća na Olimpsku regiju u Grčkoj, a okolni nacionalni parkovi upravo i
prenose ovakvu atmosferu. Svaki hotel ima svoj bazen, pa ukoliko volite privatnost imate i ovu mogućnost. Odličan je izbor za porodice sa malom decom. Sam risort poseduje nekoliko spa centra sa svim vrstama masaža.

Kiten

Kiten

7. Kiten je simpatično turističko selo koje nudi mir i čisto more. Posebno je popularan po auto kampu koji u poslednje vreme posećuju sve više turista budući.  Ovaj vid turizma je sve popularniji, pa ukoliko posedujete kamp prikolicu, ova destinacija se unapred nametnula kao optimalna. Kiten je jedna od najjeftinijih destinacija za leto.

Festival peska

Festival peska

8. Burgas je drugi po veličini grad na obali Crnog mora i strateški posmatrano kao da se nalazi na sredini rive. Ako vas ne drži mesto onda izaberite Burgas i svakog dana putujte na novo odredište, sa novom plažom, novim izazovima i dražima. Idealan ako na letovanje putujete sopstvenim prevozom. Još nešto izdvaja Burgas od ostalih odredišta. Ako letujete sa decom, u Burgasu postoji čuveni festival kula od peska. Ovo je raj za decu, a utisci sa ovog festivala se pamte za ceo život.

Eleni Resort

Eleni Resort

9. Elenite spadaju u jedno od najprestižnijih hotelskim resorta u Bugarskoj. Zbog izuzetnog položaja privukli su kapital i izdovojili se od svega ostalog. Obožavaju ih Nemci i Rusi. Pprepoznatljivi su po all inclusive hotelima sa 4 i 5 zvezdica, tj. kao mesto za klijente sa dubljim džepom. Ako spadate u one kojima novac nije problem, tj. ako možete da birate nećete se pokajati oko Elena.

Pomorie

Pomorie

10. Čista desetka za Pomorje. Pomorje ili Pomorie je prelepo poluostrvo u Bugarskoj. Mesto sa dušom, okruženo morem sa svih strana, podseća kao da ste na nekom najluksuznijem mestu poput Havaja, Bahama i slično. Cene su odlične, plaže peščane i čiste, gostuljubivost na nivuo. Kaže se ko jednom dođe u Pomorje, uvek ide u Pomorje. Poseban gušt je letnji festival u kome ceo gradić uzima učešće. Ako se za vreme njegovog održavanja nađete u Bugarskoj, planirajte minimum jednodvenvnu posetu ovom festivalu.

11. Ahtopol je jedno od najjužnijih turističkih mesta u Bugarskoj. Malo seoce, čiste plaže, mirno, svi se znaju, svo je opušteno. Obližnji nacionalni park Strandža čini da je klima svežija, pa ako
želite da iskombinujete planinu i more onda je Ahtopol nezamenjiv.

Brojanje možemo nastaviti, ali mudar čovek mora znati kada da prekine. Nadamo se da smo ispričali jednu od najkompletnijih priča o letovalištima Bugarske. Komentari su ispod, predložite temu, postavite pitanja i dodirnimo na još jedan ovu crnomorsku državu.


8.00 avg. rating (81% score) - 5 votes
Издвојени чланак

Sunčev breg – gde na more i letovanje

Sunčev breg je najveće letovalište na bugarskom primorju, pa zato ga često i izjednačavaju sa terminom prestonica bugarskog turizma. Najveće, najdinamičnije, napoznatije i najpopularnije. Nalazi se u na jugoistoku Bugarske u zalivu između istorijskog Nesebara i drugog nevelikog, ali popularnog letovališta Sveti Vlas, nekih 30-ak kilometara od Burgasa. Internacionalni naziv je Sunny Beach što odlično opisuje metaforu osunčanog brega. Za Sunčev breg se slobodno može reći da je leti „zasebna država“ jer poseduje stotine hotela, mesta zabavnog karaktera najrazličitije vrste, prilagođene svim uzrastima, mnogobrojne prodavnice, restorane, sportske objekte i objekte za odmor i relaksaciju, odličnu infrastrukturu…

Sunčev Breg

Sunčev Breg

 

Jednostavno, „Sunčev breg“ je zaista osunčan u svakom pogledu i leti spreman da primi hiljade turista iz čitavog sveta. Što bi se žargonski reklo, pravi odgovor na pitanje „Gde na more u Bugarskoj„! Наставите са читањем

8.71 avg. rating (87% score) - 7 votes
Издвојени чланак

Zlatni pjasci (Golden Sands) hoteli, cene, smeštaj

Ako ne znate šta je najbolje, pitajte šta je najskuplje! – Ovo poslovicom bi krenuli sa prezentacijom najskuplje i ultraprestižnije destinacije Bugarske!

Zlatni pjasci ( u prevodu sa bugarskog jezika – „zlatni pesak“) je jedno od najstarijih i najvećih letovališta i letnjih odmarališta u Bugarskoj. Nalazi se neposredno, na samo 17 km severno og grada Varne, a blizu istoimenog nacionalnog parka prirode – „Zlatni pjasci“.

Zbog čega se ovo mesto zove baš „zlatni pesak“ je potpuno jasno – čim se ugledaju prvi prizori prelepih plaža jasno je da je zlatni pesak kojim su posute „kumovao“ i „krstio“ ovo mesto. Jedna legenda kazuje da su nekada davno morski pirati ovde zakopali zlato pa im se priroda osvetila tako što ga je pretvorila u fini, zlatni pesak. Dužina obale u ovom delu crnomorskog primorja je 3.5 km, široka je i ravna, a ne nekim mestima je široka i 100m.

Zlatni pjasci

Zlatni pjasci

Pa kada, recimo, iz vazduha prospete pogled po toj dugačkoj zlatnoj liniji oivičenoj morskim plavetnilom sa jedne i zelenim bogatstvom sa druge strane, a obasjanom „zlatom“ sa nebeskog plavetila, reči se zaustave i zbune pa tišina o prizoru ispod kaže mnogo više od njih. Наставите са читањем

10.00 avg. rating (97% score) - 3 votes
Bugarsko kebapče

Mala skica kafanskog života u Bugarskoj pred kraj 19. veka

Piše: Valentina

Pre nekoliko godina sam pročitala jedan interesantan tekst u „Zborniku filozofskog fakulteta“ iz Niša koji se bavio kulturnim i etničkim odnosima na Balkanu.

U jednom od tekstova prikazane su tabele detaljnog istraživanja – statističkog i kulturološko-istorijskog, ako ga tako možemo nazvati.

Ta anketa je prikazala odnos i razvoj etničkih identiteta Balkana.

Cela analiza ima pozitivan zaključak, jer

„ohrabruje činjenica da većina naših ispitanika (60%) u sve tri zemlje na Balkanu, izjavljuje da su narodi Balkana sličniji međusobno, u odnosu na druge narode Evrope.“

Ovde se misli na Bugarsku, Makedoniju i Srbiju. Uverenost u to je najprisutnija u Makedoniji (66%), dok je u Bugarskoj i Srbiji ona ispoljena sa 57,3 odnosno 55% ispitanika.

Anketa je pratila odgovore na pitanje stanovnika Srbije, Makedonije i Bugarske: “Da li među balkanskim narodima ima više sličnosti nego između balkanskih i drugih evropskih naroda?

Istraživanje međusobnih odnosa naroda koji žive na prostoru Balkanskog poluostrva nužno je uslovljeno proučavanjem njihovih kulturnih, etničkih i regionalnih identiteta. Svi procesi kulturne dinamike u prošlosti, pa i danas (difuzija, asimilacija, adopcija, kulturna selekcija) ne mogu se razumeti i objasniti bez uvažavanja činjenica društvenog i kulturnog života.

Tako, recimo, kulturni identitet, kao obrazac zajedničkih iskustava, mišljenja, jezika, verovanja i vrednosti, može biti definisan u nacionalnom, regionalnom ili lokalnom kontekstu.

Na prostoru Balkana tada govorimo o Srbima, Bugarima, Albancima, Hrvatima, Grcima, Turcima, Rumunima. Zaključak studije je poznata hipoteza „Etnicitet je zasnovan na osećanju pripadnosti etničkoj skupini (rodu, plemenu, narodu, naciji) koja se doživljava kao osnova ličnog identiteta i društvene integrisanosti (kulturne, jezičke, religijske, regionalne, lokalne)“.

Razvoj bugarskog društva

Bugarska je bila veliko carstvo od 9. do 14. veka. Osmanlije su ih osvojle 1396, pa su Bugari proveli narednih 500 godina pokušavajući da se oslobode muslimanskih osvajača i vrate svoju nezavisnost.

Bugarska ima bliske istorijske, kulturne, jezičke i verske veze s Rusijom i uvek je bila jedan od glavnih zastupnika ruskog slavenofilstva i panslavizma, a i činjenica je da je Rusija uvek nastojala pomoći Bugarima protiv Turaka. Uz rusku pomoć, Bugarska je 1878. postala autonomna oblast- kneževina u okviru Osmanskog carstva, a potpunu nezavisnost dobila 1908. godine.

S propašću starih carstava sa više nacija i naroda i  pojavom novih nacionalističkih struja, velika se nada polagala u seljačku klasu Istočne Europe. Pisci kao što su Lav Tolstoj i Rajner Maria Rilke pisali su na romantičan način o seljaštvu kao „o narodnim plemićima sa urođenim demokratskim i altruističnim duhom.“

Vreme je potvrdilo da se seljaci nisu razlikovali od bilo koje druge grupacije ili sloja ljudi.

Bugarsko selo 19. veka. Kratak osvrt.

Krajem 19. veka seljaci su proizvodili hranu samo za svoje porodice, nije bilo velikih zemljoradničkih zajednica, bilo je teško vreme za selo i rad na zemlji.

U dosta osiromašenom bugarskom selu, radilo se zastarelim metodama, nije bilo kredita i zajmova, a porezi na imanja stalno su rasli. Sela su se otuđivala, gradovi su preuzimali primat. Stanovništvo gradova je činilo petinu ukupnog stanovništva, urbanizacija je bila posledica birokratskog aparata, naročito u Sofiji.

Prestonica je sa 20.000 stanovnika koliko je imala 1880. bila manja od Plovdiva, ali je proglašena prestonicom jer je bliža Makedoniji i zato što se nalazila na raskršću značajnih puteva.

Broj njenih stanovnika se povećao do 1905. na 83.000, a male, u turskom stilu izgrađene kuće i krivudave uličice ustupile mesto rešetkasto raspoređenim zapadnjačkim upravnim i stambenim zgradama. Rast gradova se mogao pripisati razvoju industrije pa su četvrtinu zaposlenih krajem 19. veka činili državni službenici.

Pored mlinova, pogona za preradu duvana, pivara i destilerija bilo je tekstilnih i kožarskih radionica, baseni uglja, železnica. Izvoz Bugarske je bio zasnovan na poljoprivredi, a najveći kupci bili su Osmansko carstvo, Francuska, Austorugarska. Uprkos činjenici da je 1881. uspostavljena zasebna moneta – lev, osmanski i ruski novac bili su u opticaju sve do kraja 19. veka.

Mala skica kafanskog života običnog seljaka u Bugarskoj pred kraj 19. veka

Etnolog i antropolog Petko Hristov u tekstu „Krčma u bugarskom selu- Kuća đavola ili društvena institucija“ piše o seoskoj kafani u tradiciji i običajima Bugara. Tekst počinje jednim leksičkim određenjem reči „krčma„, pa je tako citiran Najden Gerov, tj. definicija reči u njegovom Rečniku bugarskog jezika iz 1897.godine.

Kръчма, механа, хан se definiše kao:

Baj Ganjo

Baj Ganjo

 

„1. Dućan gde se prodaje vino i rakija,

2. Čašćavanje kada se zaključi kakva pogodba,

3. Kada se čašćava družina koja učestvuje u obredu onome ko ispije poslednju čašu iz suda, odakle sipaju, govore: njegova je krčma tj. njemu se pada da daje.

(podatak iz 1897.) Kad smo već kod rečnika i definicija, spomenimo i sličnu po obliku, poljsku reč: karczma ili kaczma u značenju gostionica, han.

Danas pored ove reči postoje i još par zanimljivih u poljskom jeziku: gospoda (gospoda ludowa), harenda, goscinc.

Kafane u Beogradu, sa druge strane uopšte se nisu razlikovale od bugarskih i sofijskih kafana.

Наставите са читањем

9.50 avg. rating (93% score) - 2 votes

Činjenice o Bugarskoj koje niste znali

Ako niste imali priliku da posetite ili provedete neko vreme u ovoj prelepoj zemlji, ovo će vam sigurno probuditi interesovanje da je upoznate bolje, da joj date šansu i saznate nešto više o njoj.

Dolina ruža

Dolina ruža

Ove činjenice o Bugarskoj će vam pokazati naučne, istorijske, geografske, trenutne i druge zanimljive informacije. Sigurni smo da niste znali 90% od toga, tako da ne stajte sa čitanjem!

Ovo su 20 intrigantnih činjenica o Bugarskoj, ako ikada odlučite da putujete u ovu zemlju, tj.ako već niste.

Možete ostaviti i komentar, ukoliko I vi imate nešto zanimljivo o Bugarskoj da dodate, a ovde nije pomenuto. Наставите са читањем

5.50 avg. rating (67% score) - 2 votes

Šopska salata – najpopularnija salata u Evropi

Verovatno najpoznatija salata u Bugarskoj i Srbiji koja se neizostavno naručuje u restoranima, kafanama, hotelima, prilikom slavlja i tokom raznoraznih okupljanja jeste šopska salata. Ova omiljena kafanska salata je najbolja uz jaka, začinjena, mesnata jela i roštilj, a mnogi smatraju da je idealna za „meze“.

Šopska salata

Šopska salata

 

Njene glavne sastojke svi znaju. U pitanju su paradajz, krastavac, crni luk, paprika, vrlo važni sir i, naravno, odgovarajući začini. Smatra se balkanskom salatom, a prepiranja odakle tačno potiče i dalje traju.

Šopska salata je prava riznica vitamina i energetska bomba. Jedan mali savet – preporučuje se da se povrće pre sečenja drži u frižideru jer je ova salata ukusnija kad je hladna, pa je samim tim idealna za prolećni i letnji period. Наставите са читањем

8.00 avg. rating (82% score) - 3 votes

Pripreme i oprema za skijanje i zimovanje za novu sezonu 2017

Zimovanje i skijanje u Bugarskoj su divne mogućnosti koje nam pruža zimski period, odnosno meseci koji su pred nama.

 

Podsetimo se reportaža o Banskom, Borovcu, Pamporovu, Maljovice, Semkova. Наставите са читањем

7.00 avg. rating (75% score) - 3 votes

Saveti za bezbednije putovanje

Evo jedgnog opšteg članka o većini aspekata putovanja bez obzira da li je tema Crno more u Bugarskoj, njene planine ili etno turizma.

Samostalna putovanja mogu biti uzbudljiva, oslobađajuća i mogu nam pomoći da naučimo dosta stvari o sebi. Ali isto tako, putnici koji se sami otisnu na put mogu se susresti sa  neprijatnim i opasnim situacijama, naročito ako su u pitanju žene koje same putuju.

U narednom tekstu obratićemo pažnju na nekoliko saveta kojih bi trebalo da se pridržavate kako biste bili što bezbedniji na putovanju. Наставите са читањем

7.50 avg. rating (80% score) - 2 votes

Kolima u Bugarsku – put do Nesebra i Zlatnih pjaska sa SAT patrolom

Ako planirate kolima u Bugarsku po prvi put, nema bolje edukacije od video tutorijala SAT patrole čiji je autor Mirko Alvirović. Međutim, ako nemate internet u romingu, teško je pratiti detalje o kojima Alvirović priča, pa mi smo izdvojili one najvažnije, prilagodili ih štampanju, i nadopunili ih aktuelnim informacijiam. Verujemo da će ovo biti idelan vodič kroz Bugarsku.

Kroz Srbiju do graničnog prelaza Gradina nećemo analizirati putovanje. Tu nema ničeg intrigantnog, za 4-5 sati iz Beograda vi dolazite do graničnog prelaza Srbije sa Bugarskom – Gradina. Van sezone, gužva je manja od 30 minuta, a u sezoni, sve zavisi, pa na ovom linku su telefoni koje treba okrenuti za konkretnu konsultaciju zadržavanja.

Na 318. kilometru od Beograda, a na samo 2 km od granice Bugarske, možete svratiti do odmorišta, tačnije do restorana Hepi star. Ovaj restoran mnogi preporučuju, jer je vrlo uredno, ukupan ambijent je vrlo prijatan, a ono što je bitno je da je parking veliki i čist, a toalet takođe ne zaostaje, što svim putnicima uvek znači. Ono po čemu je restoran prepoznatljiv je dobra domaća kuhinja i srpski specijaliteti. Kažu da retko ko krene ka Bugarskoj, a ne svrati ovde. Cene su pristupačne, a u to se i sami možete uveriti.


Kada krenete iz restorana ka granici, nastavlja se autoput i česte su ogromne kolone, a to mogu da budu veliki kamioni i šleperi, te slobodno ih možete zaobići da ne biste bezveze čekali. Dok se vozi pored kamiona, treba dobro pripaziti na vozače koji se slobodno šetaju po putu, čekajući da pređu granicu.

Pred samu granicu nalazi se OMV pumpa gde se na poslednjem mestu u Srbiji može sipati gorivo. Nakon 1.5 km dolazi se i do granice. Od Beograda granica sa Bugarskom na Gradini je na tačno 320, a od Niša 112 km. Na granicama nema gužve, ali su one moguće u špicevima, pa treba računati i na neko zadržavanje. Za sam prelazak formalnosti su vrlo jednostavne, od ličnih dokumenata potreban je pasoš, a potrebna su i naravno dokumenta za automobil, a ako se vozilo koristi od druge osobe onda je potrebno ovlašćenje za korišćenje tuđeg automobila. Za decu je potreban pasoš, a ako se potuje sa tuđom decom u Bugarsku, onda je takođe potrebno ovlašćenje njihovih roditelja. Što se carinske formalnosti tiče, procedura je prilično jednostavna, a pravila su da ako nosite neku skuplju tehniku treba istu da prijavite, kako ne biste imali problema kada budete izlazili iz Bugarske. U praksi ovo znači da lap topovi i digitalni aparati se ne prijavljuju, ali ako imate neke profesionalne kamere od više hiljada eura, red bi bilo otkloniti svaku sumnju.

Još jedna stvar koju treba zapamtiti je da ne treba zelena karta, tj. međunarodna polisa osiguranja, ali je zato potrebna vinjeta (umesto klasičnog plaćanja putarine na autoputu) a najbolje ju je kupiti na pumpama.

Kad uđete u Bugarsku, uglavnom svi turisti i oni koji prolaze samo kroz Bugarsku kupuju već na prvoj pumpi vinjetu, te da ne biste čekali redove, produžite dalje jer ćete nakon te, ubrzo nabasati na još dve pumpe. Naša napomena je da ni u kom slučaju ne ulazite u Bugarsku bez vinjete. Postojala je uigrana kombinacija nemanja sitnog novca na pumpi sa kaznama policajaca, pa savet je da uvek imate sitne levove.

Malo nakon granice nailazi se na znak o dozvoljenim brzinama na putevima Bugarske: ograničenje brzine u naselju je 50km/h, van naselja 90km/h, a na autoputu dozvoljena brzina je do 140km/h.

Trebalo bi novac zameniti odmah po ulasku u zemlju, iako je kurs fiksni 1.95 leva za 1 evro, a taj kurs se kasnije teško dobija, uglavnom je od 1.8 do 1.92. Savet svima je da, kad god je moguće novac treba promeniti u banci ili u menjačnici koju vodiči preporučuju. Uvek prvo pitajte za cenu, pa onda radite exchange.

Što se tiče cena goriva u Bugarskoj one su:
– BMB 2.55-2.6 leva;
– Evrodizel 2.64-2.68 leva;
– TNG 1.18-1.24 leva.

Наставите са читањем

9.36 avg. rating (93% score) - 11 votes

Spoj tradicionalnog i modernog – drugo lice Bugarske

Domovina najstarijeg praistorijskog grada u Evropi, čija je prestonica Sofija danas poznata kao drugi, još uvek postojeći najstariji grad u Evropi, je prepuna kontradiktornosti i različitosti koje zajedno daju prelepu, pomalo skrivenu i dobro čuvanu sliku Bugarske.

S obzirom na to da Bugarska izlazi na Crno more, koje takođe ima svoju dugu istoriju uz teoriju da je ono nekada bilo veliko slatkovodno jezero, a što potkrepljuje i nizak salinitet Crnog mora, Bugarska je u modernom vremenu imala šansu da doživi svoj razvoj i procvat zahvaljujući letnjem tj. morskom turizmu, ali i veoma kvalitetnom i konkurentnom zimskom turizmu na planinskim centrima.

Pored toga Bugari su jak akcenat sve vreme usmeravali u etno turizam. Zanimljiv je iskorak koji je na ovom vidu turizma uradila Bugarska, tj. koliko još uvek kaskamo po ovim parametrom za zemljom kojoj smo više od pet decenija bili zapad.

To urođeno gostoprimstvo je posebno dragocen resurs, a uz ukuse bugarske kuhinje i patine balkanskog melosa može se osetiti da se i njihova tradicija sučeljavala kroz klance opasnosti sa skoro identičnim izazovima kao i srednjevekovna istorija Srbije. Наставите са читањем

10.00 avg. rating (97% score) - 3 votes

Bugarski jezik

Bugarski jezik spada u grupu slovenskih jezika. Bugari su sa hrišćanstvom primili staroslovenski kao književni jezik koji se kasnije razvijao kao srednjobugarski (bugarska redakcija), da bi u doba nacionalnog preporoda (XVIII do XIX vek) formirao savremeni bugarski jezik na narodnoj osnovici (istočno bugarski govori).  Наставите са читањем

9.50 avg. rating (93% score) - 2 votes

Bugarska umetnost

Vodili smo vas kroz riznice bugarske umetnosti, a sada u jednom kratkom članku objedinili bi najveća remek dela ove balkanske države.

Bugarska umetnost se formirala u periodu od IX do XI veka na osnovama paganske i starohrišćanske tradicije pod dvostrukim uticajem Istoka i Vizantije. Iz tog perioda prvog bugarskog carstva (865-1018) poznati su takozvani Madarski konjanik, crkve i palate u Preslavu i Pliski.

Madarski-konjanik

Madarski-konjanik

Наставите са читањем

9.50 avg. rating (93% score) - 2 votes

Šoping centar Paradise (Raj) u Sofiji

Šoping je sastavni deo upoznavanja jednog grada. Posle obilaska sijaset znamenitosti, atrakcija i posebnosti Sofije red je bio oprobati sreću sa popustima omiljenih brendova u šoping molu. Sofija se može pohvaliti većim brojem šoping molova. Pisali smo o Serdici, a sada vas vodimo u Paradiso ili drugim rečima „Raj šopinga u Bugarskoj„.

Par slika i video klip sa lica mesta,

Paradise Sofija

Šoping u Raju 🙂

Наставите са читањем

7.60 avg. rating (78% score) - 5 votes