Verovatno najpoznatija salata u Bugarskoj i Srbiji koja se neizostavno naručuje u restoranima, kafanama, hotelima, prilikom slavlja i tokom raznoraznih okupljanja jeste šopska salata. Ova omiljena kafanska salata je najbolja uz jaka, začinjena, mesnata jela i roštilj, a mnogi smatraju da je idealna za „meze“.

Šopska salata

Njene glavne sastojke svi znaju. U pitanju su paradajz, krastavac, crni luk, paprika, vrlo važni sir i, naravno, odgovarajući začini. Smatra se balkanskom salatom, a prepiranja odakle tačno potiče i dalje traju.

Šopska salata je prava riznica vitamina i energetska bomba. Jedan mali savet – preporučuje se da se povrće pre sečenja drži u frižideru jer je ova salata ukusnija kad je hladna, pa je samim tim idealna za prolećni i letnji period. Наставите са читањем →

Evo jedgnog opšteg članka o većini aspekata putovanja bez obzira da li je tema Crno more u Bugarskoj, njene planine ili etno turizma.

Samostalna putovanja mogu biti uzbudljiva, oslobađajuća i mogu nam pomoći da naučimo dosta stvari o sebi. Ali isto tako, putnici koji se sami otisnu na put mogu se susresti sa  neprijatnim i opasnim situacijama, naročito ako su u pitanju žene koje same putuju.

U narednom tekstu obratićemo pažnju na nekoliko saveta kojih bi trebalo da se pridržavate kako biste bili što bezbedniji na putovanju. Наставите са читањем →

Ako planirate kolima u Bugarsku po prvi put, nema bolje edukacije od video tutorijala SAT patrole čiji je autor Mirko Alvirović. Međutim, ako nemate internet u romingu, teško je pratiti detalje o kojima Alvirović priča, pa mi smo izdvojili one najvažnije, prilagodili ih štampanju, i nadopunili ih aktuelnim informacijiam. Verujemo da će ovo biti idelan vodič kroz Bugarsku.

Kroz Srbiju do graničnog prelaza Gradina nećemo analizirati putovanje. Tu nema ničeg intrigantnog, za 4-5 sati iz Beograda vi dolazite do graničnog prelaza Srbije sa Bugarskom – Gradina. Van sezone, gužva je manja od 30 minuta, a u sezoni, sve zavisi, pa na ovom linku su telefoni koje treba okrenuti za konkretnu konsultaciju zadržavanja.

Na 318. kilometru od Beograda, a na samo 2 km od granice Bugarske, možete svratiti do odmorišta, tačnije do restorana Hepi star. Ovaj restoran mnogi preporučuju, jer je vrlo uredno, ukupan ambijent je vrlo prijatan, a ono što je bitno je da je parking veliki i čist, a toalet takođe ne zaostaje, što svim putnicima uvek znači. Ono po čemu je restoran prepoznatljiv je dobra domaća kuhinja i srpski specijaliteti. Kažu da retko ko krene ka Bugarskoj, a ne svrati ovde. Cene su pristupačne, a u to se i sami možete uveriti.

Kada krenete iz restorana ka granici, nastavlja se autoput i česte su ogromne kolone, a to mogu da budu veliki kamioni i šleperi, te slobodno ih možete zaobići da ne biste bezveze čekali. Dok se vozi pored kamiona, treba dobro pripaziti na vozače koji se slobodno šetaju po putu, čekajući da pređu granicu.

Pred samu granicu nalazi se OMV pumpa gde se na poslednjem mestu u Srbiji može sipati gorivo. Nakon 1.5 km dolazi se i do granice. Od Beograda granica sa Bugarskom na Gradini je na tačno 320, a od Niša 112 km. Na granicama nema gužve, ali su one moguće u špicevima, pa treba računati i na neko zadržavanje. Za sam prelazak formalnosti su vrlo jednostavne, od ličnih dokumenata potreban je pasoš, a potrebna su i naravno dokumenta za automobil, a ako se vozilo koristi od druge osobe onda je potrebno ovlašćenje za korišćenje tuđeg automobila. Za decu je potreban pasoš, a ako se potuje sa tuđom decom u Bugarsku, onda je takođe potrebno ovlašćenje njihovih roditelja. Što se carinske formalnosti tiče, procedura je prilično jednostavna, a pravila su da ako nosite neku skuplju tehniku treba istu da prijavite, kako ne biste imali problema kada budete izlazili iz Bugarske. U praksi ovo znači da lap topovi i digitalni aparati se ne prijavljuju, ali ako imate neke profesionalne kamere od više hiljada eura, red bi bilo otkloniti svaku sumnju.

Još jedna stvar koju treba zapamtiti je da ne treba zelena karta, tj. međunarodna polisa osiguranja, ali je zato potrebna vinjeta (umesto klasičnog plaćanja putarine na autoputu) a najbolje ju je kupiti na pumpama.

Kad uđete u Bugarsku, uglavnom svi turisti i oni koji prolaze samo kroz Bugarsku kupuju već na prvoj pumpi vinjetu, te da ne biste čekali redove, produžite dalje jer ćete nakon te, ubrzo nabasati na još dve pumpe. Naša napomena je da ni u kom slučaju ne ulazite u Bugarsku bez vinjete. Postojala je uigrana kombinacija nemanja sitnog novca na pumpi sa kaznama policajaca, pa savet je da uvek imate sitne levove.

Malo nakon granice nailazi se na znak o dozvoljenim brzinama na putevima Bugarske: ograničenje brzine u naselju je 50km/h, van naselja 90km/h, a na autoputu dozvoljena brzina je do 140km/h.

Trebalo bi novac zameniti odmah po ulasku u zemlju, iako je kurs fiksni 1.95 leva za 1 evro, a taj kurs se kasnije teško dobija, uglavnom je od 1.8 do 1.92. Savet svima je da, kad god je moguće novac treba promeniti u banci ili u menjačnici koju vodiči preporučuju. Uvek prvo pitajte za cenu, pa onda radite exchange.

Što se tiče cena goriva u Bugarskoj one su:
– BMB 2.55-2.6 leva;
– Evrodizel 2.64-2.68 leva;
– TNG 1.18-1.24 leva.
Наставите са читањем →

Domovina najstarijeg praistorijskog grada u Evropi, čija je prestonica Sofija danas poznata kao drugi, još uvek postojeći najstariji grad u Evropi, je prepuna kontradiktornosti i različitosti koje zajedno daju prelepu, pomalo skrivenu i dobro čuvanu sliku Bugarske.

S obzirom na to da Bugarska izlazi na Crno more, koje takođe ima svoju dugu istoriju uz teoriju da je ono nekada bilo veliko slatkovodno jezero, a što potkrepljuje i nizak salinitet Crnog mora, Bugarska je u modernom vremenu imala šansu da doživi svoj razvoj i procvat zahvaljujući letnjem tj. morskom turizmu, ali i veoma kvalitetnom i konkurentnom zimskom turizmu na planinskim centrima.

Pored toga Bugari su jak akcenat sve vreme usmeravali u etno turizam. Zanimljiv je iskorak koji je na ovom vidu turizma uradila Bugarska, tj. koliko još uvek kaskamo po ovim parametrom za zemljom kojoj smo više od pet decenija bili zapad.

To urođeno gostoprimstvo je posebno dragocen resurs, a uz ukuse bugarske kuhinje i patine balkanskog melosa može se osetiti da se i njihova tradicija sučeljavala kroz klance opasnosti sa skoro identičnim izazovima kao i srednjevekovna istorija Srbije. Наставите са читањем →