Crno more – turistički crni biser za leto u evroaziji

Ako govorimo o turizmu Bugarske, onda je Crno more njen najveći adut, pa u tom smislu reči, iznećemo verovatno najobuhvatniji tekst o Crnom moru objavljen na domaćem webu.

Crno more

Crno more

Danas je Crno more u centru svetske pažnje zbog aktuelne situacije na Krimu. I danas, kao i uvek u istoriji, vladanje vodama Crnog mora značilo je za države više nego što bi se povodom izolovane, tamne vodene mase na prvi pogled moglo pomisliti. Ali, istovremeno dok su se povodom njega vodili ratovi, oko obala Crnog mora nicali su gradovi, razvijala se autentična kultura i crnomorsko priobalje postajalo je interesatna turistička destinacija. To je aspekt priče koja nas u ovom trenutku interesuje pre svega.

Mapa, položaj i istorijat Crnog mora

Ali, krenimo redom, od onoga što su gole i hladne činjenice, dok ne dođemo do vrelih letnjih popodneva na morskom pesku.


Mapa Crnog mora

Crno more je, iako naizgled izolovana vodena površina više nalik ogromnom jezeru, sastavni deo  basena Atlanskog okeana. Nalazi se između jugoistočne i istočne Evrope i zapadne Azije, na granici kontinenata i mestu preplitanja brojnih civilizacija. Tačno po njegovoj sredini prolazi granica između Evrope i Azije. Na jugu je preko Bosforskog moreuza povezano sa Mramornim morem, odakle se zapadnije, preko Dardanela, spaja sa Egejskim i Sredozemnim morem. Ovde smo prikazali interaktivnu Google mapu.


Ovde se, širokom deltom koja se zabada u morski basen, završava krivudavi evropski put Dunava. Osim što se puni njegovim vodama, Crno more je tačka ka kojoj streme i druge velike evropske reke: Dnjepar, Dnjestar, čuveni Don… Može se zato reći da svi rečni putevi Evrope vode u Crno more. Duboko u morski basen zadire Krim, najveće poluostrvo Crnog mora, mesto ogromnog geostrateškog značaja.

Dužina, dubina i širina

U pravcu zapad-istok Crno more se pruža dužinom od 1.150 kilometara, dok je u pravcu sever-jug široko 580 km. Prosečna dubina je 1.253 m, a maksimalna 2.212 metara. Na dubini većoj od 150 metara u Crnom moru nema živog sveta osim nekih oblika bakterija. Razlog tome je prezasićenost dubljih slojeva vode vodonik-sulfidom.

More ili jezero

I pored mnogobrojnih istraživanja i posvećene pažnje naučnika i dalje ne postoji definitivan odgovor i mogućnost za formiranje definitivne, konačne slike kada je prošlost Crnog mora u pitanju. Mnogobrojne karakteristike koje se samo ovde mogu sresti upućuju na posve autentičnu istoriju formiranja crnomorskog basena, salinitet njegovih voda i neobičnost flore i faune.

Postoji neka vrsta konsenzusa među naučnicima da je Crno more pre poslednjeg ledenog doba bilo slatkovodno jezero, kada je bilo znatno pliće. Stvoreni su razni scenariji kako je do preobražaja došlo, ali nijedan od njih nije kao konačna istina označio kraj rasprave. Dok je po jednima preobražaj došao naprasno i u vidu katastrofe, po drugima se sve dovijalo znatno sporije.

Pučina u suton

Pučina u suton uz frazu „krivo je more“

Po jednoj od teorija Crno more je bilo slatkovodno jezero sve do trenutka kada se nivo vode u Sredozemnom moru popeo na visinu koja je uzrokovala preplavljivanjem preko Dardanela i Bosfora kada se crnomorski basen napunio slanom vodom. U prilog tome idu i rezultati istraživanja koji pokazuju da je osam vekova pre nove ere Egejsko more dobijalo znatan priliv slatke vode iz pravca Crnog mora. Takođe, nad Crnim morem se da videti oblačić, što je dragoceno osveženje u odnosu na paklene vrućine u nekim od popularnih letovališta poput turskog Bodruma, Krita i td.

Crno More kao turistička destinacija za letovanje

Iako poseduje veliki potencijal, Crno more je relativno nova destinacija na turističkoj mapi Evrope. Na ruskom je to Чёрное мо́рe, na bugarskom Черно море, na turskom Karadeniz, na rumunskom Marea Neagră. Stari Grci nazivali su ga Pontos Axeinos (Negostoljubivo more).

Kao što mu samo ime kaže, voda u Crnom moru je malo tamnija od vode većine mora, a salinitet je takođe ispod proseka. Iako ovo može delovati pomalo zloslutno i odbijajuće, predrasude se najbolje leče pomoću čiste istine i ličnog iskustva. Stoga je najbolji način da se uverite u draži Crnog mora taj da ga posetite na nekoj od njegovih destinacija u različitim državama.


Za izolovanost crnomorskih destinacija sa turističkih mapa velika odgovornost pada na činjenicu da je kompletni basen mora bio sa druge strane „gvozdene zavese“ upravo u godinama kada se turizam kao privredna grana rascvetao svuda u svetu. Međutim, već dugi niz godina organizovano se radi  na razvitku ovog regiona u turističkom smislu i neke destinacije već su duže vreme prihvaćene kao prvoklasne.

Popularnost Crnog mora sa početkom 2014 je neverovatno porasla činjenicom da su u Sočiju održane zimske olimpijske igre. Mali grad na ruskom delu obale, je ove godine očarao svet kvalitetom organizacije zimskih olimpijskih igara i svakako doprineo u promociji i popularizaciji ovog dela sveta.

Iako ste verovatno retko bili u prilici da čujete kako neko na pitanje „Kuda ćeš na letovanje?“ odgovara sa „na Crno more u Bugarskoj, Rumuniji ili Rusiji“ možda će taj odgovor u budućnosti ipak biti češći, i to najviše zahvaljujući turističkom čudu – Sočiju.

Soči je već predstavljao razvijeno turističko mesto kada je odabran da bude ruski kandidat za organizaciju zimskih olimpijskih igara, ali će nakon njihovog više nego uspešnog održavanja, zahvaljujući dobroj reklami i velikim ulaganjima, Soči ubrzo steći status najelitnije turističke destinacije.

Soči je najduži grad u Evropi – prostire se na sto kilometara duž obale mora. Zahvaljujući svom položaju između vrelog mora i visokih planina, Soči tokom leta predstavlja luksuzno primorsko odmaralište, a tokom zime ekskluzivni centar zimskih sportova. Svakako, sa aspekta cena, bugarski deo crnomorja je bio i ostaće jeftiniji u odnosu na Egej i Jonsko more, a da ne spominjemo Hrvatsku ili Špansku rivijeru.

Bugarska na Crnom moru

Letnji turizam Bugarske u potpunosti je usmeren na obalu Crnog mora.

Varna je Bugarska morska prestonica, drugi po veličini grad Bugarske. Sa manje od pola miliona stanovnika danas, Varna je od svog nastanka bila značajno trgovačko mesto. Iako je i sama turistički centar uglavnom je poznatija kao prolazna destinacija na putu ka manjim, ali popularnijim destinacijama.

Sunčev Breg

Sunčev Breg

Jedna od njih je i Sunčev breg, grad sa hiljadu hotela, nadomak Nesebara, takođe atraktivne destinacije, ponajviše za turiste sa naših prostora. Staro gradsko jezgro Nesebara, koje se nalazi na UNESCO-voj listi, pruža dodatnu čar ovoj destinaciji, koja je popularna najviše kao porodično letovalište.

Najelitnija tačka bugarskog primorja istovremeno je i najskuplja, a to je mesto Zlatni Pjasci. Ovde se nalazi bogata ponuda svih vrsta zabave, elitni hoteli sa paprenim cenama, ali i fantastična zlatna plaža koja za one koji mogu da je priušte u skladu sa većim standardom, opravdava svaki uloženi dinar.

Crno more iz Zlatnih pjasaka

Pogled na Crno more iz Zlatnih pjasaka

A da završimo ovu priču o Bugarskoj na Crnom moru, pomenimo barem još dve bitne destinacije. Neka to budu Burgas i Albena. Burgas je drugi po veličini grad na primorju, nije usko profilisan kao turistička destinacija, ali ukoliko na letovanje idete u svojoj režiji moći ćete ga iskoristiti kao udobnu i jeftinu destinaciju za svakodnevne izlete. Albena, sa druge strane, predstavlja idealnu destinciju ukoliko želite da sve prepustite režiji agencije. Kako se nalazi na krajnjem severu privlačnija je turistima iz istočne nego jugoistočne Evrope i može biti dobro utočište ako želite da se osećate „baš“ u inostranstvu, daleko od sunarodnika i svog jezika.

Osim Bugarske i Rusije, svoje plaže na obali Crnog mora imaju i druge države. Najrazvijeniji turizam među njima ima Turska, kojoj pripada i najveći deo obale Crnog mora. Na more izlaze i Gruzija, Rumunija i Ukrajina. Kada govorimo o gradovima na obali mora morali bismo krenuti od Istanbula, koji, iako nije bukvalno na crnomorskoj obali, ipak svoj značaj i razvoj duguje izuzetnom strateškom položaju koji mu je otvarao put u crnomorski basen. Na obali mora je i ukrajinska Odesa, istorijski značajna Jalta, Sevastopolj, pomenuti Soči kao i Varna i Burgas, Samsun i Trabzon u Turskoj i Konstanca u Rumuniji.


6.78 avg. rating (70% score) - 9 votes

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zaštite radi molimo vas popunite donje polje: *