Архиве категорија: Kultura

Bugarsko kebapče

Mala skica kafanskog života u Bugarskoj pred kraj 19. veka

Piše: Valentina

Pre nekoliko godina sam pročitala jedan interesantan tekst u „Zborniku filozofskog fakulteta“ iz Niša koji se bavio kulturnim i etničkim odnosima na Balkanu.

U jednom od tekstova prikazane su tabele detaljnog istraživanja – statističkog i kulturološko-istorijskog, ako ga tako možemo nazvati.

Ta anketa je prikazala odnos i razvoj etničkih identiteta Balkana.

Cela analiza ima pozitivan zaključak, jer

„ohrabruje činjenica da većina naših ispitanika (60%) u sve tri zemlje na Balkanu, izjavljuje da su narodi Balkana sličniji međusobno, u odnosu na druge narode Evrope.“

Ovde se misli na Bugarsku, Makedoniju i Srbiju. Uverenost u to je najprisutnija u Makedoniji (66%), dok je u Bugarskoj i Srbiji ona ispoljena sa 57,3 odnosno 55% ispitanika.

Anketa je pratila odgovore na pitanje stanovnika Srbije, Makedonije i Bugarske: “Da li među balkanskim narodima ima više sličnosti nego između balkanskih i drugih evropskih naroda?

Istraživanje međusobnih odnosa naroda koji žive na prostoru Balkanskog poluostrva nužno je uslovljeno proučavanjem njihovih kulturnih, etničkih i regionalnih identiteta. Svi procesi kulturne dinamike u prošlosti, pa i danas (difuzija, asimilacija, adopcija, kulturna selekcija) ne mogu se razumeti i objasniti bez uvažavanja činjenica društvenog i kulturnog života.

Tako, recimo, kulturni identitet, kao obrazac zajedničkih iskustava, mišljenja, jezika, verovanja i vrednosti, može biti definisan u nacionalnom, regionalnom ili lokalnom kontekstu.

Na prostoru Balkana tada govorimo o Srbima, Bugarima, Albancima, Hrvatima, Grcima, Turcima, Rumunima. Zaključak studije je poznata hipoteza „Etnicitet je zasnovan na osećanju pripadnosti etničkoj skupini (rodu, plemenu, narodu, naciji) koja se doživljava kao osnova ličnog identiteta i društvene integrisanosti (kulturne, jezičke, religijske, regionalne, lokalne)“.

Razvoj bugarskog društva

Bugarska je bila veliko carstvo od 9. do 14. veka. Osmanlije su ih osvojle 1396, pa su Bugari proveli narednih 500 godina pokušavajući da se oslobode muslimanskih osvajača i vrate svoju nezavisnost.

Bugarska ima bliske istorijske, kulturne, jezičke i verske veze s Rusijom i uvek je bila jedan od glavnih zastupnika ruskog slavenofilstva i panslavizma, a i činjenica je da je Rusija uvek nastojala pomoći Bugarima protiv Turaka. Uz rusku pomoć, Bugarska je 1878. postala autonomna oblast- kneževina u okviru Osmanskog carstva, a potpunu nezavisnost dobila 1908. godine.

S propašću starih carstava sa više nacija i naroda i  pojavom novih nacionalističkih struja, velika se nada polagala u seljačku klasu Istočne Europe. Pisci kao što su Lav Tolstoj i Rajner Maria Rilke pisali su na romantičan način o seljaštvu kao „o narodnim plemićima sa urođenim demokratskim i altruističnim duhom.“

Vreme je potvrdilo da se seljaci nisu razlikovali od bilo koje druge grupacije ili sloja ljudi.

Bugarsko selo 19. veka. Kratak osvrt.

Krajem 19. veka seljaci su proizvodili hranu samo za svoje porodice, nije bilo velikih zemljoradničkih zajednica, bilo je teško vreme za selo i rad na zemlji.

U dosta osiromašenom bugarskom selu, radilo se zastarelim metodama, nije bilo kredita i zajmova, a porezi na imanja stalno su rasli. Sela su se otuđivala, gradovi su preuzimali primat. Stanovništvo gradova je činilo petinu ukupnog stanovništva, urbanizacija je bila posledica birokratskog aparata, naročito u Sofiji.

Prestonica je sa 20.000 stanovnika koliko je imala 1880. bila manja od Plovdiva, ali je proglašena prestonicom jer je bliža Makedoniji i zato što se nalazila na raskršću značajnih puteva.

Broj njenih stanovnika se povećao do 1905. na 83.000, a male, u turskom stilu izgrađene kuće i krivudave uličice ustupile mesto rešetkasto raspoređenim zapadnjačkim upravnim i stambenim zgradama. Rast gradova se mogao pripisati razvoju industrije pa su četvrtinu zaposlenih krajem 19. veka činili državni službenici.

Pored mlinova, pogona za preradu duvana, pivara i destilerija bilo je tekstilnih i kožarskih radionica, baseni uglja, železnica. Izvoz Bugarske je bio zasnovan na poljoprivredi, a najveći kupci bili su Osmansko carstvo, Francuska, Austorugarska. Uprkos činjenici da je 1881. uspostavljena zasebna moneta – lev, osmanski i ruski novac bili su u opticaju sve do kraja 19. veka.

Mala skica kafanskog života običnog seljaka u Bugarskoj pred kraj 19. veka

Etnolog i antropolog Petko Hristov u tekstu „Krčma u bugarskom selu- Kuća đavola ili društvena institucija“ piše o seoskoj kafani u tradiciji i običajima Bugara. Tekst počinje jednim leksičkim određenjem reči „krčma„, pa je tako citiran Najden Gerov, tj. definicija reči u njegovom Rečniku bugarskog jezika iz 1897.godine.

Kръчма, механа, хан se definiše kao:

Baj Ganjo

Baj Ganjo

 

„1. Dućan gde se prodaje vino i rakija,

2. Čašćavanje kada se zaključi kakva pogodba,

3. Kada se čašćava družina koja učestvuje u obredu onome ko ispije poslednju čašu iz suda, odakle sipaju, govore: njegova je krčma tj. njemu se pada da daje.

(podatak iz 1897.) Kad smo već kod rečnika i definicija, spomenimo i sličnu po obliku, poljsku reč: karczma ili kaczma u značenju gostionica, han.

Danas pored ove reči postoje i još par zanimljivih u poljskom jeziku: gospoda (gospoda ludowa), harenda, goscinc.

Kafane u Beogradu, sa druge strane uopšte se nisu razlikovale od bugarskih i sofijskih kafana.

Наставите са читањем

Činjenice o Bugarskoj koje niste znali

Ako niste imali priliku da posetite ili provedete neko vreme u ovoj prelepoj zemlji, ovo će vam sigurno probuditi interesovanje da je upoznate bolje, da joj date šansu i saznate nešto više o njoj.

Dolina ruža

Dolina ruža

Ove činjenice o Bugarskoj će vam pokazati naučne, istorijske, geografske, trenutne i druge zanimljive informacije. Sigurni smo da niste znali 90% od toga, tako da ne stajte sa čitanjem!

Ovo su 20 intrigantnih činjenica o Bugarskoj, ako ikada odlučite da putujete u ovu zemlju, tj.ako već niste.

Možete ostaviti i komentar, ukoliko I vi imate nešto zanimljivo o Bugarskoj da dodate, a ovde nije pomenuto. Наставите са читањем

Bugarski jezik

Bugarski jezik spada u grupu slovenskih jezika. Bugari su sa hrišćanstvom primili staroslovenski kao književni jezik koji se kasnije razvijao kao srednjobugarski (bugarska redakcija), da bi u doba nacionalnog preporoda (XVIII do XIX vek) formirao savremeni bugarski jezik na narodnoj osnovici (istočno bugarski govori).  Наставите са читањем

Bugarska umetnost

Vodili smo vas kroz riznice bugarske umetnosti, a sada u jednom kratkom članku objedinili bi najveća remek dela ove balkanske države.

Bugarska umetnost se formirala u periodu od IX do XI veka na osnovama paganske i starohrišćanske tradicije pod dvostrukim uticajem Istoka i Vizantije. Iz tog perioda prvog bugarskog carstva (865-1018) poznati su takozvani Madarski konjanik, crkve i palate u Preslavu i Pliski.

Madarski-konjanik

Madarski-konjanik

Наставите са читањем

Šoping centar Paradise (Raj) u Sofiji

Šoping je sastavni deo upoznavanja jednog grada. Posle obilaska sijaset znamenitosti, atrakcija i posebnosti Sofije red je bio oprobati sreću sa popustima omiljenih brendova u šoping molu. Sofija se može pohvaliti većim brojem šoping molova. Pisali smo o Serdici, a sada vas vodimo u Paradiso ili drugim rečima „Raj šopinga u Bugarskoj„.

Par slika i video klip sa lica mesta,

Paradise Sofija

Šoping u Raju 🙂

Наставите са читањем

Arheološki muzej Sofije

Posle par godina opet u arheološkom muzeju Sofije. Novitet ovog puta je mogućnost fotografisanja. Radno vreme u letnjem periodu je od 10:00-18:00 časova po Sofijskom vremenu, a neradni dan je ponedeljak. Cena ulaznice je 10 Leva, tj. oko 5 Eura. Ulaznica za studente je 2 Leva, al morate pokazati indeks.

Arheološki muzej Bugarske

Arheološki muzej Bugarske

Наставите са читањем

Svi ćevapi Balkana

Ćevapi (ili ćevapčići) mogu se smatrati jednako brzom hranom kao i kafanskim specijalitetom u kom se gospodski i sa merakom uživa. Između ostalog, najpopularniji su mesni specijalitet koji se za vreme praznika ili godišnjih odmora okreće na roštilju pa su mnogima asocijacija na izlete, kampovanja, prvomajske uranke i letovanja.

Bugarsko kebapče

Bugarsko kebapče

Na naše prostore došli su usled osvajanja Osmanlija i kao popularan recept stekli su brojne varijacije u različitim krajevima Balkana. U ponudi domaćih ugostitelja najpopularniji su leskovački, novopazarski, banjalučki, sarajevski i naravno bugarski ćevap, ali se svi slažu da i okviru istog brenda postoje velike varijacije te da ne postoji jedinstven recept jer svaki majstor priprema meso za ćevape na svoj način.  Наставите са читањем

Video prezentacija Sofije iz vazduha

Kada se širokougaona video tehnologija spoji sa internetom, iz fotelje možete jednim klikom odgledati neverovatne lepote. Evo jedne video priče o panoramskom razgledanju Sofije, ali ovoga puta iz vazduha.

Simbol Sofije

Simbol Sofije – Statua Svete Sofije

Наставите са читањем

Nacionalni istorijski muzej Bugarske

Ispod planine Vitoše kriju se mnoge znamenitosti Bugarske. Posle priče o Sofijskim zvonima, na redu je nova priča o utiscima sa posete Nacionalnom istorijskom muzeju Bugarske.

Ne možete bolje uvideti veličinu i snagu jedne države dok joj ne posetite istorijski i etnografski muzej. U njemu, sakupljene su sve dragocenosti i znanja vremena koje su se prožimale nad određenim prostorom.

I tako priča kreće. Stigli smo pred muzej po gustoj magli.

Cena ulaza je 10 Leva, fotografisanje još 10 Leva, a ako želite i video snimanje morate odvojiti dodatnih 80 Leva. Prvi put nailazimo na ovakvu hijerarhiju cena, al šta ćete, kultura ne može biti besplatna.

Trakijsko zlato

Trakijsko zlato Bugarske, najpopularniji eksponati muzeja. Putujuća postavka novog trakijskog zlata izazvala je veliku pažnju gostijući po svetskim muzejima, a posebno u Moskvi.

Наставите са читањем