Bugarska umetnost

Vodili smo vas kroz riznice bugarske umetnosti, a sada u jednom kratkom članku objedinili bi najveća remek dela ove balkanske države.

Bugarska umetnost se formirala u periodu od IX do XI veka na osnovama paganske i starohrišćanske tradicije pod dvostrukim uticajem Istoka i Vizantije. Iz tog perioda prvog bugarskog carstva (865-1018) poznati su takozvani Madarski konjanik, crkve i palate u Preslavu i Pliski.

Madarski-konjanik

Madarski-konjanik

Najznačajniji period traje od XII do XIV veka (period drugog carstva) iz koga potiču crkve u Bačkovu (XII vek), u Trnovu (XII-XIV vek), Mesevriji i Bojani na kojima kako u arhitekturi tako i u slikarskoj dekoraciji u potpunosti prevladava vizantijski uticaj (znamenite freske u Bojani).

U slikarstvu minijatura ističu se „Manasijeva hronika“ (scene iz narodnog života) i „Jevanđelje cara Ivana Aleksandra“ rađeno u vizantijskom duhu. Duborezi su prava remek dela: Ikonostas u Rilskom manastiru koji je u XIII-XIV veku bio centar pismenosti, crkva u Lutakovu i dr.

Umetnost zamire za turske vladavine, a početkom XIX veka osnivaju se nekoliko slikarskih škola. Najvažnija je samokovska, čiji je osnivač Hristo Dimitrov, koji je učio u Beču. Njegov sin Zaharije Zograf i unuk Stanislav Dospevski bili su izvanredni portretisti. Posle oslobođenja 1878, prvi slikari su stranci (Česi I. Mrkvička i J. Vješin) koji pedantno akademski obrađuju istorijske teme i događaje iz narodnog života.

Popularan realist je Ivan Angelov, a evropsku reputaciju postiže portretist Nikola Mihajlov. Slikari koji se javljaju u prvoj polovini XX veka nastavljaju da obrađuju nacionalne teme: najznačajniji su pejzažist Nikola Petrov, sezanist Benčo Obreškov, grafičar Vasil Zaharija, karikaturist Ilija Beškov. Impresionističko slikarstvo je pod uticajem nemačkih impresionista (Štrkelov, Denev, Mihov). Najznačajniji predstavnici bugarske moderne su Vladimir Dimitrov-Majstora i grafičar V. Stojkov.

Novije slikarstvo pokazuje izrazitu kolorističku notu, što je u osnovi bugarske narodne tradicije, a takođe i dekorativnost (Sirak Skitnik, Kiril Todorov, Vjera Netkova).

Posle II svetskog rata oseća se jaka privrženost socijalističkom realizmu i socijalnoj tematici u slikarstvu (Delčeva, Vasilov) i vajarstvu, a funkcionalizmu u arhitekturi (letovalište Zlatni pjasci kod Varne). Mlađi umetnici (Gusikov, Malatčijev) slobodnije se odnose prema vladajućim normama umetnosti. Interesantna je ličnost Krista Javačeva koji je posle školovanja u Bugarskoj otišao u Pariz, prihvatio ideje novog realizma i postao jedan od svetski priznatih imena avangardne umetnosti.

Aktuelni post komunistički trendovi su sve naglašeniji, a Zapad je posle ulaska Bugarske u EU sve uticajniji u arhitekturi, slikarstvu, muzici, filmu i tako dalje.


9.50 avg. rating (93% score) - 2 votes

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Zaštite radi molimo vas popunite donje polje: *